English [en]   العربية [ar]   български [bg]   català [ca]   Česky [cs]   Deutsch [de]   ελληνικά [el]   español [es]   فارسی [fa]   français [fr]   hrvatski [hr]   Bahasa Indonesia [id]   italiano [it]   日本語 [ja]   മലയാളം [ml]   Nederlands [nl]   polski [pl]   português do Brasil [pt-br]   русский [ru]   српски [sr]   svenska [sv]   Türkçe [tr]   українська [uk]   简体中文 [zh-cn]   繁體中文 [zh-tw]  

Thanks to your support, 2015 marks 30 years of the FSF! In the next 30 years, we want to do even more to defend computer user rights. To kick off in that direction, we're setting our highest-ever fundraising goal of $525,000 by January 31st. Read more.

$525K
26% (138K)
Count me in

This translation may not reflect the changes made since 2011-09-20 in the English original. Please see the Translations README for information on maintaining translations of this article.

Продаја слободног софтвера

Многи верују да је ненаплаћивање за расподелу примерака софтвера или наплаћивање у што мањој мери, само да се покрију основни трошкови, у духу Пројекта ГНУ.

Ми уствари подстичемо људе који расподељују слободни софтвер да наплаћују онолико колико желе или смеју. Уколико вас то изненађује, молимо вас да прочитате и остатак овог текста.

Реч „слободно“[1] има два могућа значења: може да означава слободу или цену. Када ми говоримо о „слободном софтверу“, говоримо о слободи, а не о цени. (Сетите се „слободе говора“, а не „бесплатног пива“.) Посебно, она значи да је кориснику дозвољено да покреће програм, мења га и расподељује са или без измена.

Слободни програми се понекад расподељују без надокнаде, а понекад уз значајну новчану надокнаду. Често је исти програм доступан на оба начина са различитих места. Програм је слободан без обзира на цену, јер је корисницима пружена слобода његовог коришћења.

Неслободни програми се обично продају за високу цену, али ће вам понекад у радњи дати примерак бесплатно. То ипак не чини те програме слободним. Са ценом или без ње, такав програм је неслободан јер корисницима није пружена слобода.

Пошто слободни софтвер није ствар цене, ниска цена не чини софтвер слободнијим или ближим слободи. Дакле, уколико расподељујете примерке слободног софтвера, можете да за то наплаћујете позамашне своте и зарадите. Расподела слободног софтвера је исправна и легитимна активност. Уколико се њом бавите, могли бисте од ње и да профитирате.

Слободни софтвер је пројекат заједнице, и свако ко од њега зависи би требало да нађе начина да пружи свој допринос изградњи заједнице. Расподељивач то може да уради одвајањем дела зараде за Задужбину слободног софтвера или неки други пројекат развоја слободног софтвера. Финансирајући развој, можете да помогнете да се унапреди свет слободног софтвера.

Расподела слободног софтвера је шанса да се прикупе средства за изградњу. Немојте је пропустити!

Да бисте приложили новац, потребно је да имате вишак новца. Уколико премало наплаћујете за софтвер, нећете имати ништа за подршку развоју.

Да ли ће виша цена расподеле сметати неким корисницима?

Људи се понекад брину да ће висока цена расподеле удаљити слободни софтвер од људи који немају довољно новца. Ово важи за власнички софтвер, али слободни софтвер је друкчији.

Разлика је у томе да слободни софтвер природно тежи ка распрострањености, и постоје многи начини на који се до њега може доћи.

Софтверске шкртице се из петних жила труде да вас спрече да покрећете власнички програм без плаћања стандардне цене. Уколико је та цена висока, то неким корисницима стварно отежава употребу програма.

Уз слободни софтвер, корисници не морају да плаћају цену расподеле да би користили софтвер. Они могу да копирају програм од пријатеља који поседује примерак, или уз помоћ пријатеља који има приступ мрежи. Или се више корисника могу удружити, поделити цену једног CD-ROM-а, а онда свако од њих може да инсталира софтвер. Висока цена CD-ROM-а не представља велику препреку када је софтвер слободан.

Да ли ће виша цена расподеле подстаћи некоришћење слободног софтвера?

Још једна честа брига је брига за популарност слободног софтвера. Многи мисле да ће висока цена расподеле смањити број корисника, или да ће ниска цена подстаћи кориснике.

Ово важи за власнички софтвер, али слободни софтвер је другачији. Уз толико начина да се дође до примерака, цена услуге расподеле има мање утицаја на популарност.

Дугорочно је број корисника слободног софтвера махом одређен тиме колико слободни софтвер може да уради, и колико је једноставан за употребу. Многи корисници ће наставити да користе власнички софтвер уколико слободни софтвер не може да уради оно што би они желели. Стога би изнад свега требало да развијамо више слободног софтвера уколико желимо да дугорочно повећамо број корисника.

Најнепосреднији начин да се ово уради јесте личним писањем потребног слободног софтвера или упутстава. Али уколико желите да расподељујете пре него да пишете, најбољи начин на који можете да помогнете је прикупљањем средстава како би други то написали.

И израз „продаја софтвера“ може да доведе до забуне

Строго говорећи, „продавати“ значи размењивати добра за новац. Продаја примерака слободног програма је легитимна и ми је подстичемо.

Међутим, када људи размишљају о „продаји софтвера“, они обично замишљају да се она обавља на начин на који је већина фирми спроводи: претварањем софтвера у власнички, уместо у слободни.

Зато, уколико пажљиво не разграничите ствари, као што је то у овом чланку, предлажемо вам да радије избегавате коришћење израза „продаја софтвера“ и изаберете неки други назив. На пример, могли бисте да кажете „расподела слободног софтвера уз новчану надокнаду“ — то је недвосмислено.

Високе и ниске цене и ГНУ-ова ОЈЛ

ГНУ-ова општа јавна лиценца (ГНУ-ова ОЈЛ) нема ограничења у погледу тога колико можете да наплатите за примерак слободног софтвера, осим у једном посебном случају. Можете да наплатите ништа, једну пару, динар, или милијарду динара. Све зависи од вас и тржишта, па се немојте нама жалити уколико нико не жели да вам плати милијарду динара за примерак.

Онај посебни случај је када се бинарне верзије расподељују без одговарајућег потпуног изворног кода. Од оних који ово раде се преко ГНУ-ове ОЈЛ захтева да обезбеде изворни код на захтев. Без ограничења цене изворног кода, они би могли да поставе цену која је превисока за било кога, на пример милијарду динара, и на тај начин се претварају да објављују изворни код, у стварности га скривајући. Зато у оваквим случајевима постоји ограничење цене изворног кода, како би се осигурала слобода корисника. Међутим, у обичним ситуацијама не постоје таква оправдања за ограничавање цена расподеле, па их зато не ограничавамо.

Понекад нам фирме чије активности прелазе границу онога што ГНУ-ова ОЈЛ дозвољава упућују молбе за дозволе, у којима стоји да они „неће наплаћивати за ГНУ-ов софтвер“ и слично. Они овим ништа не постижу. Слободни софтвер је ствар слободе, а спровођење ОЈЛ представља одбрану слободе. У одбрани корисничких слобода нас не ометају споредне ствари као што је, на пример, колики део цене расподеле је наплаћен. Ради се о слободи, само и једино о слободи.

Примедбе преводиоца:
  1. У енглеском. [СР]

[FSF logo]“Our mission is to preserve, protect and promote the freedom to use, study, copy, modify, and redistribute computer software, and to defend the rights of Free Software users.”

The Free Software Foundation is the principal organizational sponsor of the GNU Operating System. Support GNU and the FSF by buying manuals and gear, joining the FSF as an associate member, or making a donation, either directly to the FSF or via Flattr.

назад на врх