Неке од збуњујућих или сувишних речи и синтагми или речи и синтагми које вреди избегавати
Постоје речи и синтагме које препоручујемо да избегавате, или их избегавате у одређеним контекстима и приликама. Разлог за ово је што су оне или двосмислене, или подразумевају став са којим се, надамо се, можда нећете у потпуности сложити.
„Бесплатно“
Уколико желите да кажете да је програм слободни софтвер, молимо вас да не кажете да је доступан „бесплатно“ (енгл. for free). Тај израз значи „за нулту цену“. Слободни софтвер је ствар слободе, а не цене.
Примерци слободног софтвера су често доступни бесплатно — на пример, преузимањем преко FTP-а. Али примерци слободног софтвера су такође доступни и за одређену цену на CD-ROM-овима; у међувремену, примерци власничког софтвера су такође доступни за одређену цену на промоцијама, а неки власнички пакети су доступни бесплатно одређеним корисницима.
Да бисте избегли забуну, можете рећи да је програм доступан „као слободни софтвер“ (енгл. as free software).
„Екосистем“
Погрешно је описивати нашу заједницу (или било коју заједницу) као „екосистем“, јер та реч подразумева одсуство (1) намере и (2) етике. У екосистему врсте еволуирају у зависности од њихове прилагођености. Ако је нешто слабо, то бива истребљено, и то није ни исправно ни погрешно. Израз „екосистем“ имплицитно наводи на пасивни став: „Не питај какве ствари треба да буду, већ само посматрај шта се дешава.“
Насупрот овоме, бића која су етички одговорна могу да одлуче да сачувају нешто чему прети нестајање – на пример, грађанско друштво, демократију, људска права, мир, здравство, ... или слободу корисника рачунара.
„Затворено“
Називање неслободног софтвера „затвореним“ јасно упућује на израз „отворени изворни код“ (енгл. open source). Ми у Покрету за слободни софтвер желимо да избегнемо поистовећивање са новијим Покретом за отворени изворни код, па стога пазимо да избегавамо употребу израза који би подстакао људе да нас поистовете са њима. Зато избегавамо да називамо неслободни софтвер „затвореним“. Ми га називамо „неслободним“ или „власничким“.
„Заштита“
Адвокати издавача воле да користе израз „заштита“ да опишу ауторска права. Ова реч носи са собом конотацију спречавања уништења или патње и стога подстиче људе да се поистовете са власником и издавачем који се користи ауторским правима, пре него са корисницима које она ограничавају.
Лако је избећи израз „заштита“ и уместо њега користити неутралне изразе. На пример, уместо „Заштита ауторским правима траје дуго“ можете рећи „Ауторска права трају дуго“.
Ако желите да критикујете ауторска права уместо да их подржите, можете користити израз „ограничења наметнута ауторским правима“. Дакле, рећи ћете: „Ограничења наметнута ауторским правима трају дуго.“
„Индустрија софтвера“
Израз „индустрија софтвера“ подстиче људе да замишљају како се софтвер увек развија у некој врсти фабрике и онда испоручује потрошачима. Заједница слободног софтвера ово демантује. Постоје софтверске фирме, и многе фирме развијају слободни и/или неслободни софтвер, али оне које развијају слободни софтвер уопште не изгледају као фабрике.
Израз „индустрија“ се користи као вид пропаганде бранилаца софтверских патената. Они називају изградњу софтвера „индустријом“ и онда покушавају да одбране став да би је требало подвргнути патентним монополима. Европски парламент, одбацујући софтверске патенте 2003. године, изгласао је да се „индустрија“ дефинише као „аутоматизована производња материјалних добара“.
„Интелектуална својина“
Издавачи и адвокати воле да називају ауторска права „интелектуалном својином“, изразом који укључује и патенте, робне марке и друга скривенија подручја закона. Ови закони имају мало тога заједничког, а разликују се до те мере да није препоручљиво ишта у вези са њима уопштавати. Најбоље је говорити засебно о „ауторским правима“, „патентима“ или „робним маркама“.
Израз „интелектуална својина“ носи са собом скривену претпоставку — да је најприроднији начин да се размишља свим овим различитим питањима заснован на аналогији са физичким стварима и нашим представама физичке својине.
Што се тиче умножавања, ова аналогија занемарује кључну разлику између материјалних ствари и информације: информација се може умножавати и делити скоро без икаквог напора, док са материјалним стварима то није могуће чинити.
Да бисмо избегли двосмисленост и забуну коју проузрокује овај израз, најбоље је чврсто одлучити да не говоримо или чак и мислимо о „интелектуалној својини“.
Лицемерје називања ових моћи „правима“ почиње да брука СОИС (енг. WIPO).
„Комерцијално“
Молимо вас да не користите реч „комерцијално“ као синоним за „неслободно“. Тиме се мешају два потпуно различита питања.
Програм је комерцијалан ако је његов развој пословна активност. Комерцијални програм може да буде слободан или неслободан, у зависности од његове лиценце. Исто тако, програм кога развија школа или појединац може да буде слободан или неслободан, у зависности од његове лиценце. Питања ко је развио програм и какву слободу имају његови корисници су независна.
У првој деценији Покрета за слободни софтвер, пакети слободног софтвера су скоро увек били некомерцијални; делове оперативног система ГНУ са Линуксом су развијали појединци или непрофитне организације као што су ЗСС и универзитети. Касније, деведесетих, се појавио и слободни комерцијални софтвер.
Слободни комерцијални софтвер је прилог нашем друштву, па бисмо морали да га подстичемо. Али ће људи који мисле да „комерцијално“ значи „неслободно“ мислити да је комбинација „слободно комерцијално“ контрадикторна сама себи и занемариће ту могућност. Стога би требало да пазимо да не користимо реч „комерцијално“ на тај начин.
„Крађа“
Бранитељи система ауторских права често користе речи као што су „украдено“ и „крађа“ да опишу кршење ауторских права. Они истовремено захтевају од нас да сматрамо правни систем влашћу над етиком: ако је умножавање забрањено, онда је вероватно погрешно.
Значајно је напоменути да правни систем (бар у САД) одбацује идеју да је кршење ауторских права „крађа“. Браниоци система ауторских права се позивају на власт, и погрешно тумаче шта она прописује.
Сама идеја да закони одређују шта је исправно а шта погрешно је промашај. Закони су, у најбољем случају, покушај да се достигне правда; рећи да закони дефинишу правду или етичко понашање представља обртање ствари наглавце.
„ЛАМП систем“
„ЛАМП“ је скраћеница која значи „Линукс, Апаш, Мајескуел (енг. MySQL) и Пехапе“. То је честа комбинација софтвера на веб серверима. Проблем је то што се овде „Линукс“ односи на цео систем ГНУ са Линуксом. Дакле, уместо „ЛАМП“, требало би говорити „ГЛАМП“: „ГНУ, Линукс, Апаш, Мајескуел и Пехапе“.
„МП3 плејер“
Касних деведесетих је постало изводљиво правити преносиве дигиталне звучне уређаје за репродукцију музике – плејере. Већина тих уређаја је подржавала патентирани кодек МП3. Неки од њих подржавају звучне кодеке Ог Ворбис (енг. Ogg Vorbis) и Флак (енг. FLAC), који су ослобођени патената, и могу и да уопште не подржавају датотеке кодиране МП3-ом, баш да би избегли патенте. Називати такве плејере „МП3 плејерима“ није само збуњујуће, већ ставља МП3 у незаслужени привилеговани положај, који помаже носиоцима патената да наставе да нападају нашу заједницу. Ми предлажемо израз „дигитални звучни плејер“ или просто „звучни плејер“, у складу са контекстом.
„Отворено“
Молимо вас да избегавате реч „отворено“ као замену за „слободни софтвер“. Једна другачија групација, чије вредности су мање идеалистичке од наших, користи за свој слоган „отворени изворни код“. Ако говорите о њима, исправно је да користите њихово име, али молимо вас да нас не поистовећујете са њима или да називате наш рад њиховим — то наводи људе да мисле како их ми подржавамо.
„Пиратерија“
Издавачи често називају забрањено умножавање „пиратеријом“. На тај начин они имплицитно поручују да је незаконито умножавање етички једнако нападима на бродове на отвореном мору и отимању и убијању људи на њима.
Уколико ви не сматрате да је незаконито умножавање исто што и отимање и убијање, можда би радије требало да избегавате реч „пиратерија“ како бисте га описали. Уместо тог израза, можете користити неутралне изразе као што су „забрањено умножавање“ или „неовлашћено умножавање“. Неки од нас чак више воле да употребљавају позитивне изразе, као што је „дељење информације са ближњим“.
„Писи (енг. PC)“
У реду је користити скраћеницу „Писи“ (у енглеском: PC – Personal Computer, „лични рачунар“) да означите одређену врсту рачунарског хардвера, али вас молимо да не користите тај појам уз претпоставку да тај рачунар извршава Микрософтов Виндовс. Ако инсталирате ГНУ са Линуксом на истом рачунару, то је и даље Писи.
„Потрошач“
Израз „потрошач“ носи са собом несрећне претпоставке када се употребљава за кориснике рачунара.
У економској теорији се користе изрази „произвођач“ и „потрошач“. У том контексту ове речи су подесне. Али називање корисника софтвера „потрошачима“ им прописује врло ограничену улогу. Они се тиме третирају као стока која незаинтересовано пасе све што јој други обезбеде.
Овај начин размишљања води до смејурија као што је УКТШПОДТ „Уредба о корисницима телевизије широког пропусног опсега и дигиталне телевизије“ (енгл. CBDTPA — Consumer Broadband and Digital Television Promotion Act) које би захтевале постојање средстава за ограничење умножавања у сваком дигиталном уређају. Ако корисници само „користе“, зашто би онда покретачи те уредбе били забринути?
Уска економска визија корисника као „потрошача“ води ка идеји да су објављена дела „садржај“.
Како би се описали људи који нису ограничени на пасивно уживање њихових рачунара, предлажемо да се користе изрази као што су „појединци“ и „грађани“.
„Продавац“
Молимо вас да не користите израз „продавац“ када говорите о било коме ко изграђује или саставља неки софтверски пакет. Многи програми су изграђени са намером да се њихови примерци продају, и њихови градитељи су зато заиста продавци. Такви су и неки пакети слободног софтвера. Међутим, многе програме граде добровољци или организације које не намеравају да продају примерке. Такви градитељи нису продавци. Зато су само неки од састављача дистрибуција ГНУ-а са Линуксом продавци.
„Продаја софтвера“
Израз „продаја софтвера“ је двосмислен. Строго говорећи, размена примерка слободног програма у замену за своту новца јесте „продаја“, али људи обично везују израз „продавати“ са власничким ограничењима над каснијом употребом софтвера. Морате бити прецизнији и спречити забуну говорећи или „расподела примерака програма по одређеној цени“ или „наметање власничких ограничења на употребу програма“, у зависности од тога шта хоћете да кажете.
Погледајте чланак Продаја слободног софтвера за даљу дискусију о овом проблему.
„Рачунарство са поверењем“
„Рачунарство са поверењем“ је пристрасни назив плана поновног дизајнирања рачунара како би градитељи апликација могли да имају поверења да ће ваш рачунар слушати њих уместо вас. Са њихове тачке гледишта, то је „поверење“. Са ваше тачке гледишта, то је „издаја“.
„РИН — разумно и недискриминирајуће (енгл. RAND — reasonable and non-discriminatory)“
Тела за стандарде која објављују стандарде ограничене патентима, који забрањују слободни софтвер, обично воде политику добијања патентних лиценци које захтевају плаћање фиксне цене по примерку програма који је под тим лиценцама. Она често називају такве лиценце изразом „РИН“ (енгл. RAND), што значи „разумно и недискриминирајуће“ (енгл. reasonable and non-discriminatory).
Тај израз заташкава врсту патентних лиценци које у суштини нису ни разумне ни недискриминирајуће. Тачно је да те лиценце не дискриминишу ниједну одређену особу, али дискриминишу заједницу слободног софтвера, а то их чини неумереним. Тако је једна половина скраћенице „РИН“ обмана а друга половина предрасуда.
Тела за стандарде би требало да схвате да су те лиценце дискриминирајуће, и да напусте употребу израза „разумно и недискриминирајуће“ или „РИН“. Док то не учине, други писци који не желе да учествују у заташкавању ће исправно поступити ако одбаце овај израз. Прихватање и употреба тог израза само зато што су га фирме које поседују патенте ставиле у широку употребу јесте дозвола да вам те фирме диктирају шта ћете да мислите и говорите.
Уместо овога, ми предлажемо израз „само по истој цени“, или „СПИЦ“ (енгл. uniform fee only — UFO, што може да значи и НЛО). Тај израз је тачан јер је једини услов код тих лиценци плаћање једнаке цене.
„Садржај“
Ако хоћете да опишете осећање удобности и задовољства, свакако реците да сте „задовољни“ (енглески: content = „задовољно“ (придев) или „садржај“ (именица)), али избегаваје употребу те речи у својству именице да бисте описали писана и друга ауторска дела. Таква употреба те речи повлачи посебан став према тим делима, да су она замењива роба чија је сврха да попуни амбалажу и донесе новац. У ствари, таква употреба се односи према њима са непоштовањем.
Овај израз често користе издавачи који на силу желе да увећају моћ ауторских права, а све у име аутора (или „стваралаца“, како их они називају) дела. Израз „садржај“ открива њихова стварна осећања.
Израз „управљање садржајем“ (енг. „content management“) је победник на такмичењу у бесмислености. Ниједна реч нема конкретно значење: „садржај“ значи „нека врста информације“, а „управљати“ значи „радити нешто томе“. Дакле, „систем за управљање садржајем“ је систем који нешто ради некаквој информацији. У већини случајева, тај израз уствари означава систем за ажурирање веб странице. За ту сврху препоручујемо израз „систем за измене веб места“ – СИВМ (енг. „website revision system“ – WRS).
Све док други користе израз „продавац садржаја“, политички дисиденти могу да се називају „продавцима незадовољства“ (игра речима; енгл. mal+content = „незадовољство“).
„Слободно доступан (енгл. freely available)“
Немојте користити израз „слободно доступан“ (енгл. freely available) као синоним за „слободни софтвер“. Та два израза нису еквивалентна. „Слободно доступан“ значи да свако може лако доћи до свог примерка. „Слободни софтвер“ је дефинисан као питање слободе корисника који већ поседују примерак. То су одговори на два различита питања.
„Софтвер на поклон (енгл. give away)“
Варљиво је користити израз „на поклон“ у значењу „расподељивати програм као слободни софтвер“. Тај израз ствара исте проблеме као и „бесплатно“: наводи на то да је у питању цена, а не слобода. Један начин да се избегне забуна је да се говори „објављен у виду слободног софтвера“.
„Творац“
Израз „творац“, примењен на ауторе, их имплицитно пореди са божанствима („Творац“). Овај израз користе издавачи да морално издигну ауторе изнад обичних људи и да оправдају увећану моћ ауторских права коју су издавачи слободни да употребе у име аутора. Ми предлажемо да уместо тога говорите „аутор“. Међутим, често је оно на шта мислите „носилац ауторских права“.
„Тржиште“
Називање корисника слободног софтвера, или корисника софтвера у општем смислу, „тржиштем“ наводи на погрешан закључак.
Ми нисмо против тржишта. Ако слободни софтвер подржава делатности, онда постоје и клијенти са којима тргујете на тржишту. Све док поштујете њихову слободу, желимо вам успех.
Али покрет за слободни софтвер је друштвени покрет, а не делатност, и успех коме он тежи није тржишни успех. Ми покушавамо да помогнемо јавности обезбеђивањем слободе, а не такмичењем у отимању од конкуренције. Изједначавање ове кампање за слободу са пословном кампањом представља умањивање значаја слободе.
„У стилу БСД-а“
Израз „у стилу БСД-а“ доводи до забуне јер изједначава лиценце које садрже битне разлике. На пример, изворна лиценца БСД-а која садржи клаузулу о рекламирању није сагласна са ГНУ-овом ОЈЛ, али ревидирана лиценца БСД-а то јесте.
Како бисмо избегли забуну, најбоље је да именујете конкретне лиценце и избегавате нејасни израз „у стилу БСД-а“.
„Управљање дигиталним правима“
Софтвер за „управљање дигиталним правима“ је у ствари пројектован да наметне ограничења корисницима рачунара. Употреба речи „права“ у овом изразу јесте пропаганда, смишљена да неопрезне наведе на гледиште мањине која та ограничења намеће, док занемарује гледиште већине којој се она намећу.
Добре алтернативе су „управљање дигиталним ограничењима“, „злонамеран софтвер за дигитална ограничења“ и „хапсивер“ (енгл. handcuffware).
„Фривер“
Молимо вас да не употребљавате израз „фривер“ као синоним за „слободни софтвер“. Израз „фривер“ је често употребљаван осамдесетих за програме који се расподељују само као извршни, без изворног кода. Данас он нема одређено договорено значење.
Такође, уколико говорите неенглески језик, молимо вас да покушате да не позајмљујете енглеске речи као што је „фри софтвер“ (free software) или „фривер“ (freeware). Боље је да преведете израз free software на ваш језик.
Користећи реч из сопственог језика (у српском: слободни софтвер, прим.прев.), показујете да стварно мислите на слободу, а не само да подражавате неку мистериозну замисао страног маркетинга. Позивање на слободу може вама и вашим сународницима испрва деловати чудно или узнемирујуће, али када једном буду видели да оно значи тачно оно што јесте, заиста ће разумети о чему се ради.