gnu-history.sr.po

Mismatched links: 13.

Mismatched ids: 0.

#text
4 | The GNU operating system is a complete free software system,
| upward-compatible with Unix. GNU stands for “GNU's Not Unix”.
| {+It is pronounced as <a href="/gnu/pronunciation.html">one syllable
| with a hard g</a>.+} <a href="http://www.stallman.org/">Richard
| Stallman</a> made the <a href="/gnu/initial-announcement.html">Initial
| Announcement</a> of the GNU Project in September 1983. A longer version
| called the <a href="/gnu/manifesto.html">GNU Manifesto</a> was published
| in March 1985. It has been translated into several <a
| href="/gnu/manifesto.html#translations">other languages</a>. 
The GNU operating system is a complete free software system, upward-compatible with Unix. GNU stands for &ldquo;GNU's Not Unix.&rdquo; It is pronounced as <a href="/gnu/pronunciation.html">one syllable with a hard <i>g</i></a>. <a href="https://www.stallman.org/">Richard Stallman</a> made the <a href="/gnu/initial-announcement.html">Initial Announcement</a> of the GNU Project in September 1983. A longer version called the <a href="/gnu/manifesto.html">GNU Manifesto</a> was published in March 1985. It has been translated into several <a href="/gnu/manifesto.html#translations">other languages</a>. 
Оперативни систем ГНУ је потпун слободни софтверски систем који је уназад сагласан са Униксом. „ГНУ“ значи „ГНУ није Уникс“. <a href="http://www.stallman.org/">Ричард Сталман</a> је објавио <a href="/gnu/initial-announcement.html">почетно обавештење</a> о Пројекту ГНУ септембра 1983. Дужа верзија која се назива <a href="/gnu/manifesto.html">Манифестом ГНУ-а</a> је објављена марта 1985. Он је преведен на неколико <a href="/gnu/manifesto.html#translations">других језика</a>. 
12 | A Unix-like operating system [-is much more than a kernel; it also-]
| includes {+a kernel,+} compilers, editors, text formatters, mail software,
| {+graphical interfaces, libraries, games+} and many other things. Thus,
| writing a whole operating system is a very large job. We started in
| January 1984. The <a href="http://fsf.org/"> Free Software
| Foundation</a> was founded in October 1985, initially to raise funds to
| help develop GNU. 
A Unix-like operating system includes a kernel, compilers, editors, text formatters, mail software, graphical interfaces, libraries, games and many other things. Thus, writing a whole operating system is a very large job. We started in January 1984. The <a href="https://www.fsf.org/"> Free Software Foundation</a> was founded in October 1985, initially to raise funds to help develop GNU. 
Униксолики оперативни систем не чини само језгро. Он садржи и преводиоце, уређиваче, програме за слагање текста, софтвер за електронску пошту, и многе друге ствари. Стога је писање оперативног система веома обиман посао. Ми смо тај посао започели јануара 1984. <a href="http://fsf.org/">Задужбина за слободни софтвер</a> је основана октобра 1985., у почетку са циљем да прикупи средства за развој ГНУ-а. 
13 | By 1990 we had either found or written all the major components except
| one&mdash;the kernel. Then Linux, a Unix-like kernel, was developed by
| Linus Torvalds in 1991 and made free software in 1992. Combining Linux
| with the almost-complete GNU system resulted in a complete operating
| system: the GNU/Linux system. Estimates are that tens of millions of
| people now use GNU/Linux systems, typically via <a
| [-href="/distros/distros.html">distributions</a>.-]
| {+href="/distros/distros.html">GNU/Linux distributions</a>.+} The
| principal version of Linux now contains non-free firmware
| &ldquo;blobs&rdquo;; free software activists now maintain a modified [-<a
| href="http://directory.fsf.org/project/linux">free version</a>-] {+free
| version+} of [-Linux.-] {+Linux, called <a
| href="http://directory.fsf.org/project/linux"> Linux-libre</a>.+} 
By 1990 we had either found or written all the major components except one&mdash;the kernel. Then Linux, a Unix-like kernel, was developed by Linus Torvalds in 1991 and made free software in 1992. Combining Linux with the almost-complete GNU system resulted in a complete operating system: the GNU/Linux system. Estimates are that tens of millions of people now use GNU/Linux systems, typically via <a href="/distros/distros.html">GNU/Linux distributions</a>. The principal version of Linux now contains nonfree firmware &ldquo;blobs&rdquo;; free software activists now maintain a modified free version of Linux, called <a href="https://directory.fsf.org/wiki/Linux-libre"> Linux-libre</a>. 
До 1990. смо или нашли или написали све главне делове, осим једног — језгра. Онда је Линус Торвалдс изградио униксолико језгро — Линукс 1991., а 1992. га начинио слободним софтвером. Спајање Линукса са замало довршеним системом ГНУ је дало потпун оперативни систем: систем ГНУ са језгром Линукс. Процењено је да до данас стотине хиљада људи користе системе ГНУ са језгром Линукс, укључујући ту и <a href="/distros/distros.html">дистрибуције</a>. Основна верзија Линукса сада садржи неслободне фирмверске „мрље“; активисти слободног софтвера одржавају измењену <a href="http://directory.fsf.org/project/linux">слободну верзију</a> Линукса. 
14  
However, the GNU Project is not limited to the core operating system. We aim to provide a whole spectrum of software, whatever many users want to have. This includes application software. See the <a href="https://directory.fsf.org/wiki/Main_Page">Free Software Directory</a> for a catalogue of free software application programs. 
Међутим, Пројекат ГНУ није ограничен на срж оперативног система. Ми тежимо ка понуди целе лепезе софтвера, било каквог кога би желело много корисника. Ово укључује и апликативни софтвер. Погледајте <a href="/directory">Каталог слободног софтвера</a> за списак слободних апликативних програма. 
15  
We also want to provide software for users who are not computer experts. Therefore we developed a <a href="https://www.gnome.org/">graphical desktop (called GNOME)</a> to help beginners use the GNU system. 
Ми желимо да понудимо софтвер и корисницима који нису стручњаци за рачунарство. Стога смо развили и <a href="http://www.gnome.org/">графичку радну површину (која се назива Гном)</a>, како бисмо почетницима помогли да користе систем ГНУ. 
16  
We also want to provide games and other recreations. Plenty of <a href="https://directory.fsf.org/wiki/Category/Game">free games</a> are already available. 
Желимо да понудимо и игре и друге забавне програме. Већ је доступно доста <a href="http://directory.fsf.org/wiki/Category/Game/">слободних игара</a>. 
19  
Please send general FSF &amp; GNU inquiries to <a href="mailto:gnu@gnu.org">&lt;gnu@gnu.org&gt;</a>. There are also <a href="/contact/">other ways to contact</a> the FSF. Broken links and other corrections or suggestions can be sent to <a href="mailto:webmasters@gnu.org">&lt;webmasters@gnu.org&gt;</a>. 
Молимо вас да шаљете питања у вези са ЗСС-ом и ГНУ-ом на адресу <a href="mailto:gnu@gnu.org">&lt;gnu@gnu.org&gt;</a>. Постоје и <a href="/contact/">други начини да се обратите</a> ЗСС-у. Молимо вас да шаљете неисправне везе и друге исправке (или предлоге) на адресу <a href="mailto:mailto:webmasters@gnu.org">&lt;mailto:webmasters@gnu.org&gt;</a>.