English [en]   العربية [ar]   български [bg]   català [ca]   Česky [cs]   Deutsch [de]   ελληνικά [el]   español [es]   فارسی [fa]   français [fr]   hrvatski [hr]   Bahasa Indonesia [id]   italiano [it]   日本語 [ja]   한국어 [ko]   മലയാളം [ml]   norsk (bokmål) [nb]   Nederlands [nl]   polski [pl]   português do Brasil [pt-br]   română [ro]   русский [ru]   Shqip [sq]   српски [sr]   svenska [sv]   українська [uk]   简体中文 [zh-cn]   繁體中文 [zh-tw]  

This translation may not reflect the changes made since 2011-09-20 in the English original. Please see the Translations README for information on maintaining translations of this article.

Преглед система ГНУ

Оперативни систем ГНУ је потпун слободни софтверски систем који је уназад сагласан са Униксом. „ГНУ“ значи „ГНУ није Уникс“. Ричард Сталман је објавио почетно обавештење о Пројекту ГНУ септембра 1983. Дужа верзија која се назива Манифестом ГНУ-а је објављена марта 1985. Он је преведен на неколико других језика.

Назив „ГНУ“ је одабран јер је испунио неколико критеријума; прво, то је рекурзивна скраћеница за „ГНУ није Уникс“; друго, то је права реч; треће, забавно је изговорити (или отпевати).

Овде се реч „слободно“[1] у синтагми „слободни софтвер“ односи на слободу, а не на цену. Можда ћете морати, а можда и нећете, да платите новчани износ да бисте добавили ГНУ-ов софтвер. Али, ма како га набавили, када једном набавите софтвер, даће вам се три посебне слободе у његовом коришћењу: прва, слобода умножавања програма и давања програма вашим пријатељима и сарадницима; друга, слобода да мењате програм по вашој жељи, тако што добијате потпун пристун изворном коду; трећа, слобода расподеле побољшане верзије, и на тај начин, доприноса заједници. (Уколико расподељујете ГНУ-ов софтвер, можете да наплатите физички чин преноса примерка, а можете и да поклањате примерке.)

Пројекат развоја система ГНУ се назива „Пројектом ГНУ“. Пројекат ГНУ је настао 1983. као вид повратка духу заједништва који је био преовлађујући у ранијим данима рачунарства и да би се таква сарадња поново омогућила, уклањањем препрека које су поставили власници власничког софтвера.

Године 1971., када је Ричард Сталман почео да ради у МИТ-у (Масачусетски институт за технологију), он је радио у групи која је искључиво користила слободни софтвер. Тада су чак и рачунарске фирме често расподељивале слободни софтвер. Програмери су могли да међусобно потпуно слободно сарађују, и то је често био случај.

До осамдесетих, скоро сав софтвер је постао власнички, а то значи да постоје његови власници који забрањују и спречавају сарадњу међу корисницима. Ово је створило потребу за Пројектом ГНУ.

Сваком кориснику рачунара је потребан оперативни систем. Уколико не би постојали слободни оперативни системи, не бисте могли ни да почнете да користите рачунар без посезања за власничким софтвером. Зато је прва ставка на распореду слободног софтвера очито морао да буде слободни оперативни систем.

Одлучили смо да направимо оперативни систем сагласан са Униксом јер је уопштено устројство таквих система добро замишљено и преносиво, и зато што сагласност са Униксом олакшава корисницима Уникса да пређу на ГНУ.

Униксолики оперативни систем не чини само језгро. Он садржи и преводиоце, уређиваче, програме за слагање текста, софтвер за електронску пошту, и многе друге ствари. Стога је писање оперативног система веома обиман посао. Ми смо тај посао започели јануара 1984, и за њега нам је било потребно много година. Задужбина за слободни софтвер је основана октобра 1985., у почетку са циљем да прикупи средства за развој ГНУ-а.

До 1990. смо или нашли или написали све главне делове, осим једног — језгра. Онда је Линус Торвалдс изградио униксолико језгро — Линукс 1991., а 1992. га начинио слободним софтвером. Спајање Линукса са замало довршеним системом ГНУ је дало потпун оперативни систем: систем ГНУ са језгром Линукс. Процењено је да до данас стотине хиљада људи користе системе ГНУ са језгром Линукс, укључујући ту и дистрибуције Слеквер (Slackware), Дебијан (Debian), Ред Хет (Red Hat), и многе друге.

(Основна верзија Линукса сада садржи неслободне фирмверске „мрље“. Активисти слободног софтвера одржавају измењену слободну верзију Линукса.)

Међутим, Пројекат ГНУ није ограничен на срж оперативног система. Ми тежимо ка понуди целе лепезе софтвера, било каквог кога би желело много корисника. Ово укључује и апликативни софтвер. Погледајте Каталог слободног софтвера за списак слободних апликативних програма.

Ми желимо да понудимо софтвер и корисницима који нису стручњаци за рачунарство. Стога смо развили и графичку радну површину (која се назива Гном), како бисмо почетницима помогли да користе систем ГНУ.

Желимо да понудимо и игре и друге забавне програме. Већ је доступно доста слободних игара.

Колики је домет слободног софтвера? Границе не постоје, осим када га у потпуности не забране закони као што је патентни систем. Крајњи циљ би требало да буде да се понуди слободни софтвер за све послове које корисници рачунара желе да обављају — и да на тај начин власнички софтвер постане сувишан.

Примедбе преводиоца:
  1. У оригиналу — free, што на енглеском може да значи „слободно“, али и „бесплатно“. [СР]

[FSF logo]“Our mission is to preserve, protect and promote the freedom to use, study, copy, modify, and redistribute computer software, and to defend the rights of Free Software users.”

The Free Software Foundation is the principal organizational sponsor of the GNU Operating System. Support GNU and the FSF by buying manuals and gear, joining the FSF as an associate member, or making a donation, either directly to the FSF or via Flattr.

назад на врх