This is a translation of an original page in English.

The English original page has been changed since this translation was last updated. The English page can be found at:
http://www.gnu.org/gnu/gnu-linux-faq.html.en
The date of change in the English page is:
2011-08-04

Please see the Translations README to find out how you can help with updating this translation.

ЧПП ГНУ-а са Линуксом од Ричарда Сталмана

Да бисте више сазнали о овом проблему, можете прочитати и наше странице о Линуксу и Пројекту ГНУ, Зашто ГНУ са Линуксом? и страницу о корисницима ГНУ-а који никада нису чули за ГНУ.

Људи који примете да ми користимо и препоручујемо назив „ГНУ са Линуксом“ (енг. GNU/Linux) за систем који многи називају „Линуксом“ нам постављају многа питања. Ево најчешћих питања и наших одговора на њих.

Зашто га зовете ГНУ са Линуксом а не Линукс?
Већина дистрибуција оперативних система заснованих на Линуксу као језгру су у суштини измењене верзије оперативног система ГНУ. Ми смо почели са развојем ГНУ-а 1984., годинама пре него што је Линус Торвалдс започео са писањем његовог језгра. Наш циљ је био да развијемо потпун слободни оперативни систем. Свакако, ми нисмо изградили све његове делове сами, али смо предводили развој. Ми смо изградили већину основних делова који чине највећи појединачни допринос целом систему. Наша је била и основна замисао.

Да је правде, требало би да нас подједнако помињу.

За шире објашњење, погледајте Линукс и Пројекат ГНУ и Корисници ГНУ-а који никада нису чули за ГНУ, а за историју погледајте Пројекат ГНУ.

Зашто је назив битан?
Иако су градитељи Линукса, дакле језгра, допринели заједници слободног софтвера, многима од њих слобода није важна. Људи који мисле да се цео систем зове Линукс су обично збуњени, па додељују тим градитељима улогу у историјату наше заједнице коју они у ствари нису одиграли. А онда они придају прекомерну тежину гледиштима тих градитеља.

Називањем система ГНУ-ом са Линуксом признаје се улога коју је наш идеализам одиграо у изградњи наше заједнице и помаже јавности да уочи конкретну важност тих идеала.

Како је дошло до тога да већина људи назива систем „Линуксом“?
Називање система „Линуксом“ је забуна која се проширила брже него њена исправка.

Људи који су комбиновали Линукс са системом ГНУ нису били свесни да је то било и све што су урадили. Они су се концентрисали на један део, Линукс, и нису схватили да је већи део те комбинације ГНУ. Назвали су га „Линукс“ иако тај назив за оно што су они добили више није био одговарајући. Требало нам је пар година да бисмо схватили колики је то проблем и да почнемо да тражимо од људи да исправе ову праксу. Али до тада је забуна узела велики замајац.

Већина људи који називају систем „Линуксом“ никад нису ни чули зашто то није исправно. Они су чули да други користе то име и претпостављају да је вероватно оно исправно. Назив „Линукс“ такође шири лажну слику о пореклу система, јер људи обично претпостављају да је историјат система био такав да одговара том називу. На пример, често се верује да је развој система почео Линус Торвалдс 1991. Ова лажна слика подцртава идеју да би систем требало називати „Линуксом“.

Многа од питања у овој датотеци представљају покушаје разних људи да пронађу оправдање за назив на који су се навикли.

Треба ли увек да говоримо „ГНУ са Линуксом“ уместо „Линукс“?
Не увек, већ само ако мислите на цео систем. Када мислите искључиво на језгро, требало би да га називате „Линуксом“, називом који је изабрао његов градитељ.

Када људи називају цео систем „Линуксом“, они називају цео систем по језгру. Ово изазива разне забуне, јер само стручњаци могу да разлуче да ли се мисли на језгро или на цео систем. Називањем целог система „ГНУ-ом са Линуксом“ а језгра „Линуксом“ избегавате двосмисленост.

Да ли би Линукс постигао исти успех да ГНУ није ни настао?
У том алтернативном свету данас не би постојало ништа слично систему ГНУ са Линуксом, а вероватно уопште не би ни било слободних оперативних система. Осамдесетих година нико није покушао да развије слободни оперативни систем, изузев Пројекта ГНУ и (касније) Берклијевог CSRG-а, од кога је Пројекат ГНУ посебно тражио да почне са ослобођењем свог кода.

На Линуса Торвалдса је делимично утицао говор о ГНУ-у одржан у Финској 1990. године. Могуће је да би чак и без овог утицаја он написао униксолико језгро, али оно вероватно не би било слободни софтвер. Линукс је постао слободан 1992., када га је Линус објавио под ГНУ-овом ОЈЛ. (Погледајте белешке о објављивању за верзију 0.12.)

Чак и да је Торвалдс објавио Линукс под неком другом лиценцом слободног софтвера, слободно језгро само за себе не би ништа променило у свету. Значај Линукса потиче од уклапања у већу целину, у потпун оперативни систем: ГНУ са Линуксом.

Зар не би било боље по заједницу не делити људе овим захтевом?
Када молимо људе да говоре „ГНУ са Линуксом“, то није стварање поделе. Ми само тражимо од њих да Пројекту ГНУ одају признање за оперативни систем ГНУ. Ми тиме никога не критикујемо или изазивамо.

Међутим, постоје људи којима се ово не свиђа. Понекад такви људи нас изазивају. Они су некад толико груби да се стварно можемо запитати да ли они намерно покушавају да нас ућуткају. То нас не ућуткује, али тежи ка дељењу заједнице, па се надамо да их ви можете убедити да престану.

Међутим, ово је само споредан узрок поделе у нашој заједници. Највећа подела је између оних који схватају слободни софтвер као друштвено и етичко питање, а власнички софтвер сматрају друштвеним проблемом (то су они који подржавају покрет за слободни софтвер), и оних којима је важна само практична корист, а слободни софтвер виде само као ефикасан модел изградње (покрет за отворени изворни код).

Ово неслагање није само ствар именовања — то је ствар разлике у основним вредностима. За заједницу је од кључне важности да увиди и размишља о овом неслагању. Називи „слободни софтвер“ и „отворени изворни код“ су барјаци ова два става. Погледајте страницу Зашто отворени изворни код пропушта смисао слободног софтвера.

Неслагање у вредносном систему делом је повезано са количином пажње коју људи поклањају улози Пројекта ГНУ у нашој заједници. Они који цене слободу ће бити склонији да назову систем „ГНУ са Линуксом“, а они који схвате да се систем зове „ГНУ са Линуксом“ ће бити склонији да обрате пажњу на наше философске аргументе слободе и заједништва (због чега је избор назива система стварно значајан за заједницу). Међутим, неслагање би вероватно постојало чак и кад би сви познавали прави настанак система и његов прави назив, зато што овај проблем стварно постоји. Он се може уклонити само ако ми који ценимо слободу све убедимо у исправност наших ставова (што неће бити лако) или нас потпуно поразе (што се, надајмо се, неће догодити).

Зар Пројекат ГНУ не подржава права слободе говора појединаца да називају систем по свом избору?
Заиста, ми верујемо да свако има право слободе говора и да може да назива оперативни систем било којим називом. Ми само молимо људе да се он назива ГНУ-ом са Линуксом, као вид исправног односа према Пројекту ГНУ, пропагирања вредности слободе коју ГНУ означава, и да бисмо друге обавестили да су управо вредности слободе изнеле систем на светлост дана.
Пошто је свакоме позната улога ГНУ-а у развоју система, зар се „ГНУ са“ у имену не подразумева?
Искуство нам показује да корисници система, и уопште део јавности који користи рачунаре, често не зна ништа о систему ГНУ. У већини чланака о систему не спомиње се назив „ГНУ“ нити идеали које ГНУ означава. Чланак Корисници ГНУ-а који никада нису чули за ГНУ пружа додатна објашњења.

Људи који ово питају су највероватније залуђеници који мисле на залуђенике које они познају. Залуђеници су најчешће чули за ГНУ, али већина гаји сасвим погрешно мишљење о томе шта је ГНУ. На пример, многи мисле да се ради о колекцији „алата“, или пројекту развоја алата.

Типичан начин на који је ово питање формулисано илуструје још једно погрешно схватање, које је опште место. Говорити о „улози ГНУ-а“ у изградњи нечега претпоставља да је ГНУ група људи. ГНУ је оперативни систем. Имало би смисла говорити о улози Пројекта ГНУ у овом или нечему другом, али не и о ГНУ-овој улози.

Пошто ми је позната улога ГНУ-а у овом систему, зашто је битно који назив користим?
Ако ваше речи не одражавају ваше знање, онда не подучавате друге. Већина људи која је чула за систем ГНУ са Линуксом сматра да је он „Линукс“, кога је покренуо Линус Торвалдс, и да је он покренут са намером да буде „отвореног изворног кода“. Ако им ви не кажете, ко ће?
Није ли скраћивање назива „ГНУ са Линуксом“ на „Линукс“ исто што и скраћивање назива „Микрософтов Виндовс“ на „Виндовс“?
Корисно је скратити често коришћени назив, али не уколико скраћеница може да доведе у забуну.

Скоро сви у развијеним земљама заиста знају да је „Виндовс“ систем кога производи Микрософт, па стога скраћивање назива „Микрософтов Виндовс“ на „Виндовс“ никога не збуњује у погледу природе и настанка тог система. Међутим, скраћивање назива „ГНУ са Линуксом“ на „Линукс“ пружа погрешну слику о томе како је систем настао.

Само питање доводи у забуну, јер ГНУ и Микрософт нису иста врста ствари. Микрософт је фирма, а ГНУ је оперативни систем.

Није ли ГНУ само скуп програмерских алата који се испоручују са Линуксом?
Уколико уопште и чују за ГНУ, људи који мисле да је Линукс цео оперативни систем често погрешно схвате шта је ГНУ. Они могу бити мишљења да је ГНУ назив за скуп програма, уз коришћење израза „програмерски алати“, јер су неки од наших програмерских алата постали популарни сами за себе. Идеја да је „ГНУ“ назив оперативног система се тешко уклапа у идејни склоп у ком је оперативни систем означен као „Линукс“.

Пројекат ГНУ је назван по оперативном систему ГНУ — то је пројекат развоја система ГНУ. (Погледајте првобитну објаву из 1983. <http://www.gnu.org/gnu/initial-announcement.html>.)

Ми смо развили програме као што су преводилац ГСП (GCC), ГНУ-ов Емакс, ГНУ-ов асемблер ГАС, ГНУ-ова библиотека за Це (GLIBC), ГНУ-ова љуска Баш (BASH), итд. јер су нам били потребни за оперативни систем ГНУ. ГСП, „ГНУ-ов скуп преводилаца“ (енг. GNU Compiler Collection) је назив преводиоца који смо написали за оперативни систем ГНУ. Ми, скупина људи која ради у Пројекту ГНУ, смо развили и Гостскрипт, ГНУКеш, ГНУ-ов шах и Гном за систем ГНУ.

Каква је разлика између оперативног система и језгра?
Оперативни систем по нама представља скуп програма који су довољни за употребу рачунара да би се обавио широк опсег послова. Оперативни систем опште намене мора да обавља све оно што је потребно широком кругу корисника да би био потпун.

Језгро је један од програма оперативног система — програм који додељује ресурсе машине другим покренутим програмима. Језгро такође руководи покретањем и заустављањем других програма.

Оно што збуњује је да неки људи користе израз „оперативни систем“ да би описали „језгро“. Оба значења овог израза су настала пре много година. Употреба израза „оперативни систем“ да би се описало „језгро“ се налази у многим књигама о устројству система, од којих су најстарије из осамдесетих. Истовремено је осамдесетих значење израза „оперативни систем Уникс“ обухватало све системске програме, а Берклијева верзија Уникса је укључивала чак и игре. Пошто смо ми замислили ГНУ као униксолики оперативни систем, ми користимо израз „оперативни систем“ на овај последњи начин.

Углавном када се говори о „оперативном систему Линукс“ израз „оперативни систем“ се употребљава са истим значењем које ми подразумевамо — цео скуп програма. Уколико мислите на то, молимо вас да га називате „ГНУ-ом са Линуксом“. Уколико мислите само на језгро, онда је „Линукс“ прави назив, али вас молимо да додате и „језгро“, како би се избегла недоумица о томе на који „део тела“ софтвера мислите.

Уколико више волите да користите неки други израз уместо „оперативни систем“ за цео скуп програма, на пример „системска дистрибуција“, и то је у реду. Онда ћете говорити о системским дистрибуцијама ГНУ-а са Линуксом.

Језгро система је као темељ куће. Како кућа може бити потпуна без темеља?
Језгро није попут темеља куће јер изградња оперативног система није попут изградње куће.

Куће се граде од мноштва малих делова који се секу и састављају на месту градње. Они се морају састављати одоздо нагоре. Зато, ако темељ није изграђен, онда није изграђен ниједан суштински део куће, и имате само рупу.

Насупрот овоме, оперативни систем се састоји од лабаво повезаних сложених компонената које се могу изграђивати било каквим редоследом. Када сте изградили већину компонената, обавили сте већину посла. То више подсећа на међународну свемирску станицу него на кућу. Ако би већина модула свемирске станице била у орбити, повезана, али без једног важног модула, то би подсећало на систем ГНУ из 1992.

Ми називамо цео систем по језгру — Линукс. Није ли уобичајено назвати оперативни систем по језгру?
Таква пракса је веома ретка — не можемо да пронађемо ниједан такав пример осим погрешне употребе назива „Линукс“. Обично се оперативни систем развија у оквиру једног целовитог пројекта, а градитељи бирају назив за систем као целину. Језгро обично нема посебно име — уместо тога, каже се „језгро тога-и-тога“[1].

Због тога што се ове две[2] конструкције користе напоредо, израз „језгро Линукс“ се лако може побркати са значењем „језгро Линукса“, што наводи на закључак да је Линукс нешто више од језгра. Можете да избегнете могућност овакве забуне говорећи и пишући „језгро, Линукс“ или „Линукс, језгро“.

Оно што смета код назива „ГНУ са Линуксом“ је то што је предугачак. Како би било да предложите неки краћи назив?
Ми смо неко време покушали да користимо назив „ЛиГНУкс“, који комбинује речи „ГНУ“ и „Линукс“. Реакција јавности је била веома лоша. Људи радије прихватају назив „ГНУ са Линуксом“.

Најкраће исправно име система је „ГНУ“, али га ми називамо „ГНУ-ом са Линуксом“, због доленаведених разлога.

Пошто је Линукс споредни допринос, да ли би било неистинито називати систем просто „ГНУ-ом“?
Не би се косило са чињеницама, али то није најбољи избор. Ево разлога због којих ми називамо систем верзијом „ГНУ-а са Линуксом“ уместо само „ГНУ-а“:
  • Не ради се тачно о ГНУ-у — језгро је другачије (Линукс). Корисно је разликовати ГНУ са Линуксом од ГНУ-а.
  • Не би било пристојно тражити од људи да престану да одају признање Линусу Торвалдсу; он јесте написао важан део система. Ми желимо да нам се ода признање за покретање и одржавање развоја система, али то не значи да би требало да се према Линусу односимо онако као што се они који називају систем „Линуксом“ односе према нама. Ми смо енергично против његових политичких гледишта, али се ми у том противљењу понашамо часно и отворено, а не покушавамо да занемаримо његов допринос систему.
  • Пошто многи људи знају за систем „Линукс“, уколико кажемо „ГНУ“ они могу да схвате да причамо о другом систему. Уколико кажемо „ГНУ са Линуксом“, они ће повезати оно што ми причамо са оним што су већ чули.

Уколико користим назив „Линукс“ у називу производа, морам да за то платим. Исто важи и ако користим назив „ГНУ са Линуксом“. Да ли је погрешно да користим само назив „ГНУ“ без назива „Линукс“ како бих избегао плаћање?
Нема ничег лошег у називању система „ГНУ-ом“, јер тај назив описује оно о чему се овде говори. Лепо је и Линусу Торвалдсу дати део почасти, али нисте обавезни да плаћате привилегију да то радите.

Зато вас нећемо критиковати ако желите да систем називате само „ГНУ-ом“, како бисте избегли плаћање за назив „Линукс“.

До данас су многи пројекти помогли систему какав је он данас. Он укључује ТеХ, Икс11, Апаш, Перл, и много других програма. Зар ваши аргументи не наводе на то да и њима треба одати признање? (Али би то довело до назива који би био толико дугачак да би то било смешно.)
Оно што ми поручујемо је да главном градитељу система треба одати део признања. Главни градитељ система је Пројекат ГНУ, а систем је у основи ГНУ.

Уколико сматрате да би требало још више одати признање ономе коме је потребно, можете сматрати да и неки споредни помагачи такође заслужују признање у називу система. Ако је тако, далеко било да се томе противимо. Уколико сматрате да Икс11 заслужује признање у оквиру назива система, и желите да назовете систем ГНУ са Иксом11 и Линуксом, урадите тако. Уколико сматрате да Перл просто вапи за помињањем, и желите да пишете ГНУ са Линуксом и Перлом, само напред.

Пошто дугачак назив као што је ГНУ са Иксом11, Апашом, Линуксом, ТеХ-ом, Перлом, Питоном и ФриЦивом постаје помало смешан, мораћете да на одређеном месту поставите границу и изоставите називе многих других споредних помагача. Не постоји ниједно очито место за постављање такве границе, па се нећемо противити ма где да је поставите.

Различите границе воде у различит избор назива система. Али назив који никако не може настати из бриге за правичност и одавање признања је „Линукс“. Не може да буде правично одати признање једном споредном доприносу (Линуксу) а не поменути главни допринос (ГНУ).

Многи други пројекти су допринели томе да систем буде онакав какав је данас, али они не инсистирају на називу АБВ са Линуксом. Зашто бисмо издвајали ГНУ?
Хиљаде пројеката су развијали програме који се стандардно укључују у данашње системе ГНУ-а са Линуксом. Сви они заслужују признање за своје доприносе, али они нису основни градитељи система као целине, па стога ни не траже да им се ода признање.

ГНУ се разликује јер је нешто више од приложеног програма, више чак и од скупа приложених програма. ГНУ је основа на којој је изграђен систем.

ГНУ је данас мали део система. Зашто бисмо га онда помињали?
Године 2008. смо сазнали да ГНУ-ови пакети чине 15% „главног“ складишта дистрибуције ГНУ-а са Линуксом gNewSense. Линукс чини 1,5%. Зато би исти аргумент могао да се примени са појачаним смислом на називање система „Линуксом“.

Данас ГНУ чини мали проценат система, а Линукс још мањи. Али они представљају срж система. Систем је направљен њиховим комбиновањем. Зато је назив ГНУ са Линуксом и даље исправан.

Многе фирме су допринеле томе да систем буде онакав какав је данас. Зар то не значи да би требало да га називамо Ред Хетов и Новелов ГНУ са Линуксом?

ГНУ није упоредив са Ред Хетом или Новелом. Он није фирма, нити организација, па чак ни покрет. ГНУ је оперативни систем. (Када говоримо о Пројекту ГНУ, онда мислимо на пројекат да се изгради систем ГНУ.) Систем ГНУ са Линуксом је заснован на ГНУ-у, и зато ГНУ треба да буде део његовог имена.

Већина доприноса тих фирми систему ГНУ са Линуксом се налази у коду који су приложили разним ГНУ-овим пакетима, укључујући ГСП и Гном. Употребом израза ГНУ са Линуксом одајемо признање и тим фирмама, заједно са свим осталим ГНУ-овим градитељима.

Зашто пишете „ГНУ са Линуксом“ уместо „ГНУ Линукс“?
По правилима енглеског језика, реч „ГНУ“ (енг. GNU) у конструкцији „ГНУ-ов Линукс“ (енг. GNU Linux) утиче на реч „Линукс“ (енг. Linux). Ово може да значи или „ГНУ-ова верзија Линукса“, или „Линукс, који је ГНУ-ов пакет“. Ниједно од ових значења не одговара стварном стању.

Линукс није ГНУ-ов пакет, тј. он није развијен под окриљем Пројекта ГНУ нити посебно приложен Пројекту ГНУ. Линус Торвалдс је написао Линукс независно, као сопствени пројекат. Дакле, значење „Линукс, који је ГНУ-ов пакет“ није исправно.

Не ради се ни о одвојеној ГНУ-овој верзији Линукса, језгра. Слободне дистрибуције ГНУ-а са Линуксом заиста имају одвојену верзију Линукса, пошто „стандардна“ верзија садржи неслободне фирмверске „мрље“. Ако би она била део Пројекта ГНУ, она би се могла сматрати „ГНУ-овим Линуксом“ (енгл. GNU Linux), али ми не бисмо желели да је тако називамо јер би то било збуњујуће.

Ради се о верзији оперативног система ГНУ, која се разликује од других по томе што јој је Линукс језгро. Коса црта[3] се у ово уклапа јер јој је значење „комбинација“. (Узмимо, на пример, „улаз/излаз“.) Овај систем је комбинација ГНУ-а и Линукса. Стога је исправно „ГНУ са Линуксом“.

Постоје и други начини да се изрази „комбинација“. Уколико сматрате да је знак „плус“ јаснији, користите њега. У француском је прикладнија цртица: GNU-Linux. Ми понекад на шпанском кажемо GNU con Linux.

Зашто „ГНУ са Линуксом“ уместо „Линукс са ГНУ-ом“?
Исправно је и правично прво поменути основног доприносиоца. Не само да је допринос ГНУ-а систему већи од Линуксовог доприноса и да му претходи, већ смо ми започели цео посао.

Међутим, уколико више волите да називате систем „Линуксом са ГНУ-ом“, и то је боље од онога што ради већина људи, а то је да у потпуности изостављају ГНУ, тиме стварајући утисак да је цео систем Линукс.

Моја дистрибуција се зове „Нештонешто Линукс“. Зар то не говори да се ради о Линуксу?

То само значи да људи који праве дистрибуцију „Нештонешто Линукс“ понављају честу грешку.

Званичан назив моје дистрибуције је „Нештонешто Линукс“. Зар није погрешно не називати је „Линуксом“?

Ако они могу да промене „ГНУ“ у „Нештонешто Линукс“, можете и ви тај назив да промените у „Нештонешто(в) ГНУ са Линуксом“. Не може бити мање исправно да се грешка исправи него да се учини.

Зар не би било ефектније да се фирме као што су Мандрак, Ред Хет и ИБМ замоле да називају њихове дистрибуције „ГНУ-ом са Линуксом“ уместо што се моле појединци?
Не би требало бирати — ми тражимо и од фирми и од организација и од појединаца да нам помогну у ширењу истине. У ствари, замолили смо све три наведене фирме. Мандрак понекад користи израз „ГНУ са Линуксом“, али ИБМ и Ред Хет нису спремни да нам помогну. Један директор нам је рекао: „Ради се о чисто комерцијалној одлуци. Називајући га ‘Линуксом’, сматрамо да ћемо зарадити више новца“. Другим речима, тој фирми није важна истина.

Ми их не можемо променити, али ми нисмо људи који одустају зато што је пред њима трновит пут. Можда ви не поседујете толико утицаја као ИБМ или Ред Хет, али нам ипак можете помоћи. Заједно можемо да изменимо ситуацију до тачке када ће фирме зарађивати више уколико систем буду називале „ГНУ-ом са Линуксом“.

Зар не би било боље да се назив „ГНУ са Линуксом“ задржи само за дистрибуције које су начињене чисто од слободног софтвера? Зар то није идеал ГНУ-а?
Раширена пракса додавања неслободног софтвера систему ГНУ са Линуксом представља крупан проблем за нашу заједницу. Та пракса поручује корисницима да је неслободни софтвер исправан, и да је коришћење таквог софтвера део духа „Линукса“. Многе „Линукс“ корисничке групе као део свог циља виде помоћ корисницима у коришћењу неслободних додатака, и чак нуде продавцима да им повећају продају. Они себи зацртавају циљеве као што је „помагање корисницима“ ГНУ-а са Линуксом (укључујући ту помоћ у коришћењу неслободних апликација и управљачких програма), или популарисање система чак и по цену губитка слободе.

Питање је како ово променити.

Пошто већи део заједнице која користи ГНУ са Линуксом не схвата да је то тако, уколико бисмо се одрекли тих искварених верзија говорећи да оне у ствари нису ГНУ, то не би научило кориснике да више вреднују слободу. Они не би схватили жељену поруку, већ би одговорили да нису ни помишљали на то да су ови системи уопште ГНУ.

Пут ка схватању везе са слободом је управо супротан: требало би разгласити да све те верзије система јесу верзије ГНУ-а, и да су све засноване на систему који постоји управо због слободе корисника. Схвативши ово, корисници ће почети да на дистрибуције које садрже неслободни софтвер гледају као на изопачене и искварене верзије ГНУ-а, уместо да на њих гледају као на исправне и прикладне „верзије Линукса“.

Веома је корисно организовати групе корисника ГНУ-а са Линуксом, које систем називају ГНУ-ом са Линуксом и прихватају идеале Пројекта ГНУ као основу свог деловања. Уколико ваша оближња „Линукс корисничка група“ пати од истих горенаведених симптома, предлажемо вам или да започнете кампању промене усмерења (и назива) унутар групе или да започнете нову групу. Људи који се посвећују површнијим циљевима имају право на своја гледишта, али им немојте дозволити да повуку и вас!

Зашто не учинити ГНУ дистрибуцијом Линукса (sic) и то називати ГНУ-ом са Линуксом?
Све дистрибуције „Линукса“ су у ствари верзије система ГНУ са језгром Линукс. Сврха израза „ГНУ са Линуксом“ јесте да ово истакне. Развојем нове дистрибуције која би се звала „ГНУ са Линуксом“ бисмо заклонили оно што желимо да поручимо.

Што се тиче развоја дистрибуције ГНУ-а са Линуксом, ми смо то већ једном урадили, када смо финансирали почетак развоја Дебијановог ГНУ-а са Линуксом. Не би било упутно да то поново радимо; то би био велики посао, и, осим уколико би нова дистрибуција имала значајну практичну предност над другим дистрибуцијама, било би узалудно.

Уместо тога, ми помажемо градитељима 100% слободних дистрибуција ГНУ-а са Линуксом, као што су gNewSense и Ututo.

Зашто не рећи „Линукс је језгро ГНУ-а“ и објавити неку постојећу верзију ГНУ-а са Линуксом под именом „ГНУ“?
Можда би 1992. године представљало добру идеју усвојити Линукс као језгро ГНУ-а. Да смо онда схватили колико ће нам времена бити потребно да оспособимо ГНУ-ово Крдо, можда бисмо онда то и урадили. (Авај, то смо касно схватили.)

Постоји још један разлог због кога не желимо да неку постојећу верзију ГНУ-а са Линуксом прекрстимо у „ГНУ“: то би у неку руку било исто као преименовање верзије система ГНУ у „Линукс“. То није било исправно, и ми тако нећемо да поступамо.

Да ли је Пројекат ГНУ од почетка осуђивао и противио се употреби Линукса?
Ми нисмо прихватили Линукс као наше језгро, али га ни не осуђујемо и не супротстављамо му се. Ми смо почели да преговарамо о спонзорисању Дебијановог ГНУ-а са Линуксом 1993. године. Такође смо тражили сарадњу са људима који су прилагођавали неке ГНУ-ове пакете Линуксу. Желели смо да укључимо њихове измене у стандардна издања, како би ГНУ-ови пакети функционисали „право из кутије“ у комбинацији са Линуксом. Али су ствари мењане на брзину и на непреносив начин; за инсталацију је било потребно да се измене прочисте.

Људи који су мењали пакете нису били заинтересовани да сарађују са нама. Један од њих нам је чак рекао да га сарадња са Пројектом ГНУ не занима јер је „корисник Линукса“. То је био шок за нас, јер су људи који су прилагођавали ГНУ-ове пакете другим системима углавном желели да сарађују са нама у укључивању њихових измена. Али ова група људи, која је развијала систем који је био углавном заснован на ГНУ-у, је била прва (и за сада једина) група која није желела да сарађује са нама.

Управо ово искуство нас је први пут суочило са чињеницом да неки људи називају систем ГНУ „Линуксом“, и да та забуна представља кочницу у нашем раду. Наш одговор на тај и друге проблеме проузроковане погрешним називањем система је да молимо људе да називају систем „ГНУ-ом са Линуксом“.

Зашто вам је било потребно толико много времена да почнете да тражите од људи да користе назив ГНУ са Линуксом?

Па, у ствари, и није. Ми смо приватно почели да о овоме разговарамо са градитељима и расподељивачима 1994. године, а са јавном кампањом смо почели 1996. године. Наставићемо са њом онолико колико је то потребно.

Треба ли правило ГНУ са [назив] примењивати на све програме који су под ОЈЛ?
Ми никада не називамо појединачне програме користећи образац „ГНУ са [назив]“ (енг. GNU/[назив]). Уколико је програм ГНУ-ов пакет, ми га називамо „ГНУ-ов [назив]“.

ГНУ, оперативни систем, чини мноштво различитих програма. Неки програми који чине ГНУ су написани у оквиру Пројекта ГНУ или му посебно приложени; то су ГНУ-ови пакети, па стога ми често користимо реч „ГНУ“ у њиховим називима.

Од градитеља програма зависи да ли желе да га приложе и начине ГНУ-овим пакетом. Уколико сте развили програм и желите да га учините ГНУ-овим пакетом, молимо да пишете на адресу <gnu@gnu.org>, како бисмо могли да га испитамо и одлучимо да ли нам је потребан.

Не би било поштено да додајемо назив ГНУ на сваки посебан програм који је објављен под ГНУ-овом ОЈЛ. Уколико напишете програм и објавите га под ОЈЛ, то не значи да га је написао Пројекат ГНУ или да сте га ви написали за нас. На пример: језгро, Линукс, је објављено под ГНУ-овом ОЈЛ, али га Линус није написао у оквиру Пројекта ГНУ, већ га је направио самостално. Ако нешто није ГНУ-ов пакет, за то „нешто“ Пројекат ГНУ не може да буде заслужан, па би додавање назива „ГНУ“ у његов назив било погрешно.

За разлику од овога, укупне заслуге за оперативни систем ГНУ као целину припадају нама, иако не и за сваки програм који га чини. Систем постоји као такав управо захваљујући нашој одлучности и упорности, још од 1984., много година пре настанка Линукса.

Оперативни систем у оквиру кога је Линукс постао популаран је у суштини исти као оперативни систем ГНУ. Он није сасвим исти, јер садржи другачије језгро, али је углавном исти систем. Он је варијанта ГНУ-а — он је систем ГНУ са Линуксом.

Линукс се и даље углавном користи у варијантама тог система — у модерним верзијама система ГНУ са Линуксом. Оно што тим системима даје идентитет јесте ГНУ са Линуксом у њиховом средишту, а не искључиво Линукс.

Пошто велики део ГНУ-а потиче од Уникса, зар не би требало да ГНУ ода признање Униксу додавши Уникс свом називу?
Уствари, ниједан део ГНУ-а не потиче од Уникса. Уникс је власнички софтвер (и још увек то јесте), па би коришћење било ког дела његовог кода у оквиру ГНУ-а било незаконито. Ово није случајност; управо због тога смо и развили ГНУ: пошто слобода коришћења Уникса, а и било ког другог тадашњег оперативног система није постојала, био нам је потребан слободни систем да би их заменио. Ми нисмо могли да копирамо програме, па чак ни њихове делове, из Уникса; све је морало да се наново напише.

Ниједан део кода ГНУ-а не потиче из Уникса, али ГНУ јесте сагласан са Униксом; стога многе идеје и планови ГНУ-а потичу из Уникса. Сам назив „ГНУ“ представља комичан начин одавања почасти Униксу, у складу са хакерском традицијом рекурзивних скраћеница која потиче из седамдесетих.

Прва таква рекурзивна скраћеница је била ТНТ, „ТНТ није Теко“ (енг. TINT, „TINT Is Not TECO“). Аутор ТНТ-а је написао још једно остварење Тека (већ је постојало више таквих остварења, за разне системе), али уместо да му надене досадно име као што је „нештодруго Теко“, смислио је интелигентно и забавно име. (Управо то и значи хакерисање: разиграна бистрина.)

Другим хакерима се то име свидело толико да смо и ми имитирали овај принцип. Постала је традиција да програму, када пишете изнова програм који је сличан неком постојећем програму (рецимо да се он зове „Образован“), наденете рекурзивно скраћено име, на пример „СНОБ“, што је скраћено од „СНОБ није Образован“[4]. У том духу смо нашој замени за Уникс дали име „ГНУ није Уникс“.

Историјски, фирма Ејтиенти (енг. AT&T), која је развила Уникс, није желела да јој ико ода признање користећи „Уникс“ у називу сличног система. Ејтиенти ово није желео чак и ако би систем користио део кода из Уникса, па чак ни ако би био 99% Уникс. Ејтиентију се такав вид почасти није свидео у толикој мери да би вам претио тужбом због нарушавања робне марке уколико бисте покушали да им то понудите. Због овога се разне измењене верзије Уникса (наравно, све власничке као и сам Уникс) које су произвеле разне рачунарске фирме зову другачије.

Треба ли користити и назив „ГНУ са БСД-ом“?
Ми не називамо системе БСД (ФриБСД, итд.) системима „ГНУ са БСД-ом“, јер се тај израз не уклапа у историјат система БСД.

Систем БСД је развио Калифорнијски универзитет Беркли као неслободни софтвер осамдесетих, а ослобођен је раних деведесетих. Данас је слободни оперативни систем скоро сигурно или варијанта система ГНУ или врста система БСД.

Људи нас понекад питају да ли је и БСД варијанта ГНУ-а као што је то ГНУ са Линуксом. Ми им одговарамо да није. Градитељи БСД-а су били инспирисани да учине њихов код слободним софтвером примером Пројекта ГНУ, а експлицитне молбе активиста ГНУ-а су помогле да их убедимо да са тим почну, али сам код има мало заједничког са ГНУ-ом.

Системи БСД данас користе неке ГНУ-ове пакете, на исти начин на који систем ГНУ и његове варијанте користе неке БСД-ове програме. Међутим, као целине, они представљају два различита система који су одвојено настали. Градитељи БСД-а нису написали језгро и додали га систему ГНУ, па назив ГНУ са БСД-ом не би био примерен.

Веза између ГНУ-а са Линуксом и ГНУ-а је много тешња, и зато је назив „ГНУ са Линуксом“ погодан.

Постоји верзија ГНУ-а која користи језгро из НетБСД-а. Његови градитељи га зову „Дебијанов ГНУ са НетБСД-ом“, али би тачнији назив био „ГНУ са језгром НетБСД-а“, јер је НетБСД потпун систем, а не само језгро. Ово није систем БСД, јер је већина система иста као код система ГНУ са Линуксом.

Уколико инсталирам ГНУ-ове алате под Виндовсом, да ли то значи да имам систем ГНУ са Виндовсом?
Не на исти начин који подразумевамо код „ГНУ-а са Линуксом“. Алати ГНУ-а су само један део софтвера ГНУ-а, који је само један део система ГНУ, а иза њих бисте још увек имали други потпун оперативни систем који нема заједничког кода са ГНУ-ом. Све у свему, то је веома различита ситуација од ГНУ-а са Линуксом.
Може ли постојати систем Линукс без ГНУ-а?
Могуће је направити систем коме је Линукс језгро али није заснован на ГНУ-у. Речено ми је да постоје мали системи, који се користе за угњежден развој, који садрже Линукс али не и систем ГНУ. Једно време су кружиле гласине да ИБМ планира да у Аикс (енг. AIX) смести Линукс као језгро. То је теоретски могуће, без обзира да ли су они ово и пробали у стварности. Какве закључке о именовању разних система можемо извући из овога?

Људи којима је језгро важније од остатка система говоре: „Сви они садрже Линукс. Зовимо их стога Линукс системима“. Али било која два таква система су углавном различита, па је погрешно називати их истим именом. (На пример, то наводи људе да сматрају језгро важнијим од целог остатка система.)

У малим угњежденим системима, Линукс може да представља већи део система. Можда је назив „системи Линукс“ за њих исправан. Они су веома различити од система ГНУ са Линуксом, који су више ГНУ него Линукс. Хипотетички ИБМ-ов систем би био различит од оба ова система. Прави назив за њега би био Аикс са Линуксом (енг. AIX/Linux): Аиксова основа, али са Линуксом као језгром. Ови различити називи би демонстрирали корисницима колико су ти системи различити.

Зашто да и поред свега не називамо систем „Линуксом“ и тако ојачамо улогу Линуса Торвалдса као маскоте наше заједнице?
Линус Торвалдс је „маскота“ (тако га називају други, а не ми) својих циљева, а не наших. Његов циљ је популарисање система. Он верује да је његова вредност за друштво само у практичности: његовој снази, поузданости и лакој доступности. Он никада није бранио слободу сарадње као етичко начело, због чега јавност назив „Линукс“ не повезује са тим начелом.

Линус јавно изражава његово неслагање са идеалима Покрета за слободни софтвер. Он развија неслободни софтвер (то је сам рекао пред бројном публиком на сајму „Линукс“Свет), па чак приморава колеге градитеље Линукса, језгра, да користе неслободни софтвер да би приступили његовом складишту изворног кода. Он иде и даље, и прекорава људе који сматрају да би инжењери и научници требало да размотре друштвене последице њихових техничких дела — одбацујући тиме лекцију које је друштво извукло из развоја атомске бомбе.

Нема ничег погрешног у писању слободног програма из жеље за учењем и разонодом; језгро које је Линус написао из тих разлога је важан допринос нашој заједници. Али то нису и разлози због којих постоји потпун слободни систем, ГНУ са Линуксом, и они нам неће осигурати слободу у будућности. Јавност мора да буде упозната са овим. Линус има право да заступа своја гледишта, али ми сматрамо да људи треба да знају да оперативни систем о коме се говори потиче из идеала слободе, а не из његових ставова.

Зар није погрешно означавати дело Линуса Торвалдса ГНУ-ом?
Било би погрешно, па зато то ми и не радимо. Торвалдсово дело је Линукс, језгро. Ми пазимо да га не припишемо Пројекту ГНУ или да га називамо „ГНУ-ом“. Када говоримо о целом систему, назив „ГНУ са Линуксом“ му даје део заслуга.
Да ли се Линус Торвалдс слаже са тим да је Линукс само језгро?

Он је ово схватао у почетку. У његовим најранијим објавним белешкама је стајало: „Већина алата који се користе уз Линукс су ГНУ-ов софтвер, и они су под ГНУ-овим копилефтом. Ти алати нису у дистрибуцији. За више података се обратите мени или ГНУ-у.“

Битка је већ изгубљена — друштво је одлучило и ми то не можемо променити. Зашто бисмо чак и помишљали на то?
Ово није битка, већ образовна кампања. Одлука како назвати систем није једнократна, и њу не доноси напрасно „друштво“. Свака особа, свака организација може да одлучи који назив ће користити. Ви не можете да наредите другима да говоре „ГНУ са Линуксом“, али зато можете да сами називате систем „ГНУ-ом са Линуксом“, и тако нам помогнете.
Друштво је одлучило и ми то не можемо променити. Шта би променило уколико бих говорио „ГНУ са Линуксом“?
Ово није ситуација „све или ништа“. Исправне и погрешне слике шире мање или више различити људи. Уколико називате систем „ГНУ-ом са Линуксом“, помоћи ћете другима да упознају прави историјат система, његово порекло и разлог настанка. Не можете сами свуда да исправите погрешан назив више него што то ми можемо, али ипак можете да помогнете. Ако би само пар стотина људи приметило да користите израз „ГНУ са Линуксом“, то је много боље него да то нико није приметио. А неки од њих ће о овој исправци испричати другима.
Зар не би било боље звати систем „Линукс“ и подучавати људе о његовом правом пореклу десетоминутним објашњењем?
Уколико нам помажете таквим објашњавањем другима, ми ценимо ваш труд, али то није најбољи начин. То није толико ефектно као називање система „ГНУ-ом са Линуксом“, и неефикасно троши ваше време.

Није ефектно јер може да се не прими, а сигурно се неће ширити. Неки од оних који чују ваше објашњење ће обратити пажњу и можда добију исправну слику о пореклу система. Али је мало вероватно да ће понављати објашњење другима сваки пут када говоре о систему. Они ће га вероватно називати „Линуксом“, и тиме без посебне намере раширити погрешну слику.

Није ефикасно јер односи далеко више времена. Причање и писање „ГНУ са Линуксом“ ће вам однети само пар секунди, а не минута, дневно, па тако можете да обавестите далеко више људи. Разликовање Линукса од ГНУ-а са Линуксом у говору и писању је далеко лакши начин да стварно помогнете Пројекту ГНУ.

Неки људи се смеју када их замолите да називају систем ГНУ-ом са Линуксом. Зашто се излагати томе?
Називање система „Линуксом“ пружа људима погрешну слику историјата и разлога за постојање система. Људи који се смеју вашој молби су вероватно усвојили ту погрешну слику — они мисле да је посао обавио Линус, па се стога смеју када ми тражимо да се признање за посао ода нама. Када би били упознати са истином, вероватно се не би смејали.

Зашто се излажемо ризику да тражимо нешто што понекад води до тога да нас људи исмевају? Зато што то што тражимо често има корисне последице за Пројекат ГНУ. Ми ћемо се изложити ризику незаслуженог исмевања да бисмо постигли наше циљеве.

Уколико приметите такву иронично непоштену ситуацију, молимо вас да не седите скрштених руку. Упознајте смејаче са правим историјатом. Када виде зашто је захтев оправдан, они који имају имало образа ће престати са смејањем.

Неки људи вас отписују када их замолите да називају систем ГНУ-ом са Линуксом. Зар отуђивање од њих не представља губитак?
Не велики. Људи који не признају нашу улогу у развоју система ће тешко предузети значајне напоре да нам помогну. Уколико и ураде нешто што помаже нашим циљевима, као што је објављивање слободног софтвера, то је вероватно због других, невезаних, разлога, а не зато што смо их ми замолили. За то време, подучавајући друге да припишу наше дело неком другом, они поткопавају нашу могућност да искористимо помоћ других.

Нема смисла бринути о отуђењу од људи који су већ сасвим неспремни за сарадњу, а самопоражавајуће је не бити спреман да се исправи значајан проблем у жељи да не наљутимо људе који га овековечују. Стога ћемо наставити са покушајима да исправимо погрешан назив.

Да ли је легитимно преименовати оперативни систем, без обзира на то чиме сте допринели?
Ми ништа не преименујемо. Ми смо називали систем „ГНУ-ом“ још од када смо га започели, 1983. године. Они који су покушали да га преименују у „Линукс“ није требало то да ураде.
Зар није погрешно присиљавати људе да називају систем „ГНУ-ом са Линуксом“?
Било би погрешно присиљавати их, и зато то ни не покушавамо. Ми називамо систем „ГНУ-ом са Линуксом“ и молимо вас да и ви то радите.
Зашто не тужити људе који називају цео систем „Линуксом“?
Немамо правног основа да их тужимо, али, пошто ми верујемо у слободу говора, ми ионако не бисмо желели да то урадимо. Ми молимо људе да називају систем „ГНУ-ом са Линуксом“ због тога што је то исправно.
Зашто не ставите нешто у ГНУ-ову ОЈЛ што би захтевало да се систем назива „ГНУ-ом“?
Сврха ГНУ-ове ОЈЛ је да заштити слободу корисника од оних који би начинили власничке верзије слободног софтвера. Премда је тачно да они који називају систем „Линуксом“ често раде ствари које ограничавају слободу корисника, као што је додавање неслободног софтвера систему ГНУ са Линуксом или чак изградња неслободног софтвера са тим циљем, чин називања система „Линуксом“ сам по себи не ускраћује слободу корисницима. Не би било исправно да ОЈЛ ограничава избор назива којим људи могу да називају систем.
Пошто сте се противили првобитном захтеву из БСД-ове лиценце да се ода признање Калифорнијском универзитету, није ли лицемерно да се захтева одавање признања Пројекту ГНУ?
Било би лицемерно захтевати лиценцом да се користи назив ГНУ са Линуксом, и то је један од разлога зашто то нисмо урадили. Ми вас само молимо да нам одате признање како бисте учинили исправну ствар.
Пошто нисте ставили нешто у ГНУ-ову ОЈЛ што би захтевало да се систем назива „ГНУ-ом“, заслужили сте оно што вам се десило. Што се сада жалите?
Ово питање унапред претпоставља да је тачна веома контроверзна етичка премиса: да, уколико људи од вас не захтевају да се према њима односите поштено, смете да их искористите онолико колико желите. Другим речима, да је исправно да „сила Бога не моли“.

Надамо се да се са овом премисом не слажете, као што се ни ми са њом не слажемо.

Зар вам не би било боље да се не супротстављате ставу толиких људи?
Ми не мислимо да би требало да се придружимо великом броју људи који су заведени. Надамо се да ћете и ви одлучити да је важна истина.

Ми никад не бисмо могли да развијемо слободни оперативни систем без претходног порицања уверења, које имају многи, да је власнички софтвер легитиман и прихватљив.

Пошто има доста људи који називају систем „Линуксом“, зар то не значи да је то исправно?
Ми не сматрамо да популарност грешку претвара у истину.
Многим људима је битно само шта је згодније или ко је победник, а не шта је исправно. Зар не бисте задобили више подршке другачијим приступом?
Бринути само о томе шта је згодно или ко побеђује је неморална животна филозофија. Неслободни софтвер је пример те неморалне филозофије и он на њој почива. Према томе, на дуге стазе би било самопоражавајуће ако бисмо се приклонили тој филозофији. Наставићемо да размишљамо у категоријама исправног и погрешног.

Надамо се да сте ви од оних којима је битно шта је исправно.

Примедбе преводиоца:
  1. На енглеском: the kernel of such-and-such и the such-and-such kernel. [СР]
  2. У енглеском језику. [СР]
  3. У енглеском: GNU/Linux; у српском се пише „ГНУ са Линуксом“. [СР]
  4. На енглеском: Klever, што значи „паметан“, и MINK, што значи „канадска ласица“, а заједно: MINK Is Not Klever — „ласица није паметна“. [СР]

[FSF logo]“Our mission is to preserve, protect and promote the freedom to use, study, copy, modify, and redistribute computer software, and to defend the rights of Free Software users.”

The Free Software Foundation is the principal organizational sponsor of the GNU Operating System. Support GNU and the FSF by buying manuals and gear, joining the FSF as an associate member, or making a donation, either directly to the FSF or via Flattr.

назад на врх

Преводи ове странице