Дефиниција слободног софтвера

We maintain this free software definition to show clearly what must be true about a particular software program for it to be considered free software. From time to time we revise this definition to clarify it. If you would like to review the changes we've made, please see the History section below for more information.

„Слободни софтвер“ (енгл. free software) је ствар слободе, а не цене. Да бисте боље разумели на шта мислимо (у енглеском је придев free двосмислен — може да означава „слободно“, али и „бесплатно“, прим. прев.), требало би да на реч „слободно“ гледате као у синтагми „слободни говор“ (енгл. free speech), а не као у синтагми „бесплатно пиво“ (енгл. free beer).

Free software is a matter of the users' freedom to run, copy, distribute, study, change and improve the software. More precisely, it means that the program's users have the four essential freedoms:

Програм је слободан софтвер уколико се корисницима пружају све ове слободе. На тај начин, дозвољено вам је да расподељујете примерке, са или без измена, бесплатно или уз наплату расподељивања, свакоме, и било где. Имати слободу да се то чини значи (између осталог) да за то не морате да тражите дозволу нити да за њу плаћате.

Дозвољено вам је да мењате такве програме и да ваше измене користите приватно, у вашем послу или игри, чак и без њиховог помињања другима. Уколико ипак објавите ваше измене, од вас се не захтева да икога посебно или на било какав одређен начин о томе обавестите.

Слобода коришћења програма представља дозволу свакој особи или организацији да га користи на било каквој врсти рачунарског система, за било коју врсту посла, и без потребе да се потом обрати градитељу или било каквом другом телу. За ову слободу је битна потреба корисника, а не градитеља. Ви сте као корисник слободни да покрећете програм за ваше потребе, а уколико га расподељујете неком другом, он је слободан да га покреће за његове потребе, али му ви не можете наметнути ваше.

Слобода расподеле примерака мора да укључује бинарне или извршне облике програма, али и изворни код, како за неизмењене, тако и за измењене верзије програма. (Расподела програма у извршном облику је неопходна за згодно инсталирање слободних оперативних система.) У реду је уколико не постоји начин да се за одређени програм створи бинарни или извршни облик, јер извесни програмски језици тако нешто не подржавају, али мора постојати слобода расподеле таквих облика уколико измислите или изградите начин да се они направе.

Да би слободе мењања и објављивања побољшаних верзија имале смисла, мора бити обезбеђен приступ изворном коду програма. Стога је неопходан услов за постојање слободног софтвера доступност изворног кода.

Freedom 1 includes the freedom to use your changed version in place of the original. If the program is delivered in a product designed to run someone else's modified versions but refuse to run yours — a practice known as “tivoization” or (through blacklisting) as “secure boot” — freedom 1 becomes a theoretical fiction rather than a practical freedom. This is not sufficient.

One important way to modify a program is by merging in available free subroutines and modules. If the program's license says that you cannot merge in a suitably-licensed existing module, such as if it requires you to be the copyright holder of any code you add, then the license is too restrictive to qualify as free.

In order for these freedoms to be real, they must be permanent and irrevocable as long as you do nothing wrong; if the developer of the software has the power to revoke the license, or retroactively change its terms, without your doing anything wrong to give cause, the software is not free.

Међутим, прихватљиве су одређене врсте правила о начину расподеле слободног софтвера, али само ако не долазе у сукоб са основним слободама. На пример, копилефт је (просто речено) правило које налаже да приликом расподеле програма не можете да додате ограничења која би другима ускратиле основне слободе. Ово правило не долази у сукоб са основним слободама, већ их, напротив, штити.

Free software does not mean non-commercial. A free program must be available for commercial use, commercial development, and commercial distribution. Commercial development of free software is no longer unusual; such free commercial software is very important. You may have paid money to get copies of free software, or you may have obtained copies at no charge. But regardless of how you got your copies, you always have the freedom to copy and change the software, even to sell copies.

Whether a change constitutes an improvement is a subjective matter. If your modifications are limited, in substance, to changes that someone else considers an improvement, that is not freedom.

However, rules about how to package a modified version are acceptable, if they don't substantively limit your freedom to release modified versions, or your freedom to make and use modified versions privately. Rules that if you make your version available in this way, you must make it available in that way also can be acceptable too, on the same condition. (Note that such a rule still leaves you the choice of whether to publish your version at all.) Rules that require release of source code to the users for versions that you put into public use are also acceptable. It is also acceptable for the license to require that, if you have distributed a modified version and a previous developer asks for a copy of it, you must send one, or that you identify yourself on your modifications.

In the GNU project, we use copyleft to protect these freedoms legally for everyone. But non-copylefted free software also exists. We believe there are important reasons why it is better to use copyleft, but if your program is non-copylefted free software, it is still basically ethical.

Погледајте Врсте слободног софтвера за опис односа између „слободног софтвера“, „копилефотваног софтвера“ и других категорија софтвера.

Sometimes government export control regulations and trade sanctions can constrain your freedom to distribute copies of programs internationally. Software developers do not have the power to eliminate or override these restrictions, but what they can and must do is refuse to impose them as conditions of use of the program. In this way, the restrictions will not affect activities and people outside the jurisdictions of these governments. Thus, free software licenses must not require obedience to any export regulations as a condition of any of the essential freedoms.

Већина слободних софтверских лиценци је заснована на систему ауторских права, па зато постоје ограничења врста услова који кроз тај систем могу да се наметну. Уколико лиценца заснована на систему ауторских права поштује слободу на гореописане начине, мало је вероватно да ће се појавити нека друга врста проблема коју нисмо очекивали (иако се и то понекад дешава). Међутим, неке од слободних софтверских лиценци су засноване на уговорима, а уговори могу да наметну много шири дијапазон могућих ограничења. То значи да постоје многи начини на које лиценца може да буде неприхватљиво ограничавајућа и неслободна.

Никако не можемо да наведемо све могуће начине на које је то могуће да се догоди. Уколико лиценца заснована на уговору ограничава корисника на неуобичајен начин (на који то не могу лиценце засноване на систему ауторских права), а који није овде наведен као легитиман, мораћемо да о томе размислимо, и вероватно ћемо одлучити да дотична лиценца није слободна.

Када говорите о слободном софтверу, најбоље је да избегавате изразе као што су „на поклон“ (енгл. give away) или „бесплатно“ (енгл. for free), јер такви изрази упућују на то да се не ради о слободи, већ цени. И неки други чести изрази, као што је „пиратерија“, оличавају ставове које се, надамо се, ви нећете подржати. Погледајте Збуњујуће речи и синтагме које вреди избегавати, где се говори о таквим изразима. Такође, постоји и списак превода израза „слободни софтвер“ на разне језике.

На крају, обратите пажњу на то да критеријуми као што су они који су поменути у овој дефиницији слободног софтвера захтевају пажљиво размишљање како би се схватили на правилан начин. Када одлучујемо да ли одређена софтверска лиценца спада у слободне софтверске лиценце, ми то радимо на основу ових критеријума, како бисмо одлучили да ли им одговара и по духу и дословно. Уколико лиценца укључује несвесна ограничења, ми је одбацујемо, чак и уколико нисмо унапред уочили проблеме са овим критеријумима. Понекад захтеви лиценце покрећу питања која захтевају пажљиво промишљање, укључујући разговоре са правницима, пре него што будемо у могућности да одлучимо да ли је одређени захтев прихватљив. Када постигнемо сагласност у погледу одређеног питања, ми често допунимо те критеријуме, како бисмо лакше увидели зашто су одређене лиценце одговарајуће или нису одговарајуће.

Уколико вас занима да ли одређена лиценца испуњава услове да се назове слободном софтверском лиценцом, погледајте наш списак лиценци. Уколико лиценце која вас занима тамо нема, можете нас питати слањем електронске поруке на адресу <licensing@gnu.org>.

Уколико намеравате да напишете нову лиценцу, молимо вас да се обратите ЗСС-у писмом на претходну адресу. Увећавање броја различитих слободних софтверских лиценци значи да ће корисници при схватању лиценци имати више посла. Можда ћемо бити у могућности да вам помогнемо да искористите постојећу слободну софтверску лиценцу која ће одговарати вашим потребама.

Уколико тако нешто није могуће, односно уколико вам је заиста потребна нова лиценца, уз нашу помоћ можете осигурати да ваша лиценца буде права слободна софтверска лиценца и избећи разне практичне проблеме.

Више од софтвера

Упутства за софтвер морају да буду слободна, из истих разлога због којих и софтвер мора да буде слободан, и зато што су упутства ефективно део софтвера.

Исти аргументи имају смисла и за друге врсте дела која се практично користе и која укључују корисно знање, као што су образовна дела и енциклопедије. Википедија је најпознатији пример.

Било која врста дела може да буде слободна, а дефиниција слободног софтвера је проширена на дефиницију слободног културног дела, која је примењива на било коју врсту дела.

Отворени изворни код?

Једна друга група је почела да употребљава израз „отворени изворни код“ да означи нешто блиско (али не и истоветно) „слободном софтверу“. Ми се одлучујемо за израз „слободни софтвер“, јер када једном сазнате да се он односи на слободу, а не на цену, увек ћете се сетити слободе. Реч „отворено“ се никад не односи на слободу.

History

From time to time we revise this Free Software Definition to clarify it. Here we provide a list of those modifications, along with links to illustrate exactly what changed, so that others can review them if they like.

There are gaps in the version numbers because there are many other changes that do not affect the substance of the definition at all. Instead, they fix links, add translations, and so on. If you would like to review the complete list of changes, you can do so on our cvsweb interface.

назад на врх

Упознајте се са другим кампањама Задужбине за слободни софтвер

Преводи ове странице